Za one koji ne veruju u moć ili postojanje trenda globalizacije topla preporuka - posetite Sat Sveta ... i ne zaboravite dok posmatrate podatke o "živim" ljudima da smo svi deo neke statistike (čast izuzecima koji, na kraju, samo potvrđuju pravilo).
Izvor: Associated Press
Izvor: Privacy International
Prema podacima iz sedmog po redu izveštaja o trgovini ljudima američkog Ministarstva spoljnih poslova tokom prošle godine državne granice širom Sveta "zaobišlo" je 800,000 ljudi od toga 640,000 žena dok su polovinu od ukupnog broja činili maloletnici. Ovo su ujedno i jedini statistički podaci iz izveštaja koji je za razliku od drugih državnih dokumenata osmišljen da izazove šok i probudi uspavanu savest čitalaca, a u kome možete naći fotografije i priče iz prve ruke o prostituciji, ropskom radu, i deci ratnicima iz svih delova Sveta. Pored toga, u izveštaju su države svrstane u četiri kategorije prema tome da li su početna, prolazna ili odredišna tačka kao i prema naporima koje ulažu u sprečavanju trgovine ljudima. Tragično je što se iako je broj zemalja u četvrtoj, "najgoroj", kategoriji, iako manji za tri (Belize, Laos and Zimbabve), uvećao za sedam (Alžir, Bahrein, E. Gvineja, Kuvajt, Malezija, Oman i Katar) od kojih su većina države u bliskim i "prijateljskim" odnosima sa SAD. Pravila igre kažu da ovim zemljama preti ukidanje ekonomske pomoći od strane SAD, Svetske Banke i MMF-a ukoliko u roku od 90 dana ne preduzmu ozbiljne napore u borbi protiv trgovine ljudima i ropskog rada. Sudeći po "nenarušenim" odnosima između SAD i Saudjske Arabije koja se u četvrtoj kategoriji nalazi već treću godinu za redom, država, najveći svetski izvoznik demokratije, ima i prečih interesa od stanja ljudskih prava u državama saveznicama.
Nažalost, ovakav "senzacionalistički" pristup čitaoca ostavlja uskraćenim za usporedbu sa podacima iz prethodnih godina i uočavanje trenda u kome se kreće trgovina ljudima - da li je u porastu ili pak napori na njenom suzbijanju daju rezultate. Za one koje više zanimaju konkretni podaci (do kojih se teško dolazi zbog "prirode posla") iz ovoj oblasti mogu pogledati izveštaj Agencije za narkotike i kriminal Ujedinjenih Nacija Trafficking in Persons: Global Patterns (Oči u oči sa trafikingom: Svetska kretanja).
Statistički, u svakom vašem slatkom zalogaju čokolade 40 procenata zrna kakaoa, neophodnih za njenu proizvodnju, dolazi iz Obale slonovače. U Obali slonovače se od 2002. godine vodi oružani sukob koji je zemlju podelio na Islamski Sever (pokret Nove snage - Forces Nouvelles) i Hrišćanski jug (vladine oružane snage) dok "neutralnu zonu" održava par hiljada vojnika pod zastavom Ujedinjenih Nacija. Uzroci verskih podela koje su dovele do oružane pobune Muslimana 2002. godine su "politikantsko" širenje ksenofobije, verski motivisano fizičko nasilje i zabrana političkog delovanja Muslimana koji čine većinu na Severu zemlje. Ovaj oružani sukob ujedno je i najveća pretnja izvozu zrna kakaoa iz Obale slonovače koji zadovoljava 40 posto svetskih potreba i sa vrednošću od 1,5 milijardi dolara glavni je izvozni artikal ove, nekada prosperitetne, afričke zemlje. Obala slonovače kakao proizvodi poslednjih 120 godina a danas od uspešnosti 600,000 proizvođača zavisi život gotovo 6 miliona stanovnika Obale slonovače.
Organizacija Globalni svedok (Global Witness), koja se bavi proučavanjem veza između kršenja ljudskih prava i eksploatacije prirodnih bogatstava u nerazvijenim i zemljama u razvoju, pre par dana objavila je izveštaj "Vruća čokolada - Kako kakao podstiče sukob u Obali slonovače" (Hot Chocolate - How Cocoa fuelled the conflict in Cote d’Ivoire) u kome se iznose dokazi za tvrdnju kako je industrija izvoza i prerade kakaoa indirektno umešana u sukob finansiranjem i podsticanjem korupcije na obe strane. Izveštaj dokumentuje kako je gotovo 58 miliona američkih dolara prihoda od kakaoa Vlada, u saradnji sa najmanje dve strane kompanije, direktno "preusmerila" u ratne napore kao i 30 miliona američkih dolara vrednu "praksu" pobunjenika da oporezuju proizvodnju kakaoa koja se vrši ili prolazi kroz njihovu teritoriju što im omogućava nastavak oružan dejstava i očuvanje kontrole na severu zemlje. Kontrola nad proizvodnjom i izvozom kakaoa predstavlja glavni izvor korupcije u zemlji i osnovni izvor nezakonitog bogaćenja "Funkcionera" na obe strane. U zaštiti nelegalnih prihoda ne preza se ni od ubistva novinara i otmica zvaničnika EU koji su se bavili istraživanjem korupcije u trgovini kakaoom.
Organizacija Global Witness, koja je ranije vodila uspešne kampanje protiv "krvavih dijamanata" i drvne industriju u susednoj Liberiji, predlaže da potrošači direktno izvrše pritisak na međunarodne kompanije uključene u trgovinu kakaoom i nateraju ih na veći stepen društvene odgovornosti, poboljšanu kontrolu novčanih tokova i preusmeravanje istih u podršku proizvođačima umesto u "ratne napore" i bogaćenje ratnih "elita". U odgovoru na optužbe objavljenom u Financial Times-u kompanije koje se bave trgovinom i preradom kakaoa tvrde da ne postoji mehanizam kontrole kako Vlada Obale slonovače troši sredstva od izvoza. Suzan Smit, predstavnik Udruženja proizvođača čokolade, kaže kako bi utvrđivanje porekla kakaoa industriji donelo gubitke i cinično dodaje kako je "utvrđivanje porekla i označavanje svakog pojedinačnog zrna kakaoa praktično nemoguće."
Podatak da na farmama kakaoa širom Sveta, u ropskim uslovima, radi 300,000 dece između 9 i 12 godina i gore izneto dobar je razlog da smanjite sopstvenu "potrošnju" čokolade i tako se ne samo pripremite za letnju garderobu koja "otkriva i ono što ne treba da se vidi" već i da, koliko toliko, utičete na interes industrije čokolade koja finansiranjem zaraćenih strana i podsticanjem korupcije u Obali slonovače osigurava nesmetanu proizvodnju "krvavih" slatkiša.
Jedna zanimljiva definicija zasnovana na događajima iz svakodnevnice objašnjava pogibiju britanske Princeze Dijane kao nesporan primer globalizacije:
U susret samitu G8 koji će se u junu održati u nemačkom mestu Heiligendamm, na obali Baltičkog mora, tamošnja policija "dosetila" se metoda koje je nekada koristila zloglasna istočnonemačka tajna policija Štazi. Kako bi kolegama na ulici omogućili da što lakše iz mase izdvoje "bezbednosno-zanimljive" demonstrante nemačka policija trenutno "puni" bazu sa uzorcima mirisa hiljada potencijalno nasilnih anti-globalista, protivnika politike G8 koji se od "sumnjivih lica" uzimaju tokom nenadanih pretresa stanova.
Slične metode koristio je i zloglasni Štazi kako bi "pod kontrolom" držao disidente a tegle sa tako prikupljenim mirisima i danas se mogu videti u nemačkim muzejima. Petra Pau, poslanica opozicione levice, tvrdi kako je to "još jedan korak dalje od demokratske države prava ka državi sa preventivno bezbednošću" i dodaje kako "država koja usvaja metode Štazija sama sebi oduzima legitimitet demokratije".
Pa se vi sad žalite kako Srbija nikako da se reši straih kadrova iz BIA-e!
Heeej, stani malo!!! Nije valjda da ste poverovali da ja mogu da vam "sredim" WinXP Starter i Office Home/Student Edition za te pare? Naravno da ne mogu, to može samo jedna osoba na svetu celomu - Nj.R.V. Bil Gejts koji je u Pekingu najavio opisani paket pod nazivom "Majkrosoft paket za inovativne učenike" i, naravno, po ceni iz naslova. Dakako paket je dostupan samo na državnom nivou pod uslovom da iste, samo ako su zemlje u razvoju, prethodno obezbede "besplatne" računare školama na koje bi se najnoviji poslovni i socijalno-odgovorni paket Majkrosofta koristio. Ponudom svojih proizvoda po cenama "za decu i vojnike" Majkrosoft želi da do 2015. godine još milijardi ljudi bude dostupan personalni računar.
Meni je lično nejasno koja će to odgovorna država prihvatiti da obezbedi desetine (stotine) hiljada računara za škole i potom kupi paket u kome dobija operativni sistem za koji proizvođač garantuje podršku još samo dve godine. Hoće li posle 2009. Majkrosoft izaći sa novim filantropskim i socijalno-odgovornim predlogom da države doplate par (desetina, stotina ...) dolara za Vistu i usput ponovo poklone par (desetina, stotina ...) hiljada računara?
Zanimljivo je i to da je novi poduhvat Majkrosofta objavljen upravo u Kini u kojoj Majkrosoft beleži sledeće rezultate u prodaji svojih porizvoda:
Po tvrdnjama kompanije Oracle nemačka kompanija SAP bavila se industrijskom špijunažom ilegalno preuzimajući hiljade autorski zaštićenih poslovnih dokumenata koje je Oracle kreirao za podršku svojim klijentima. Sve se desilo nakon što je 2005. godine SAP preuzeo konsultantsku kuću TomorrowNow, do tada specijalizovanu za pružanje podrške korisnicima PeopleSoft i JD Edwards poslovnih alata koje je kasnije preuzeo sam Oracle. Oracle tvrdi kako se nakon preuzimanja TomorrowNow
preorijentisao na "prevođenje" svojih klijenata na SAP programska rešenja te da je navodno ukradena dokumenta koristio da bi olakšao proces migracije koji ne samo da je dugotrajan već i jako skup. Prošlog novembra SAP se navodno usudio, kako se u tužbi tvrdi, da koristi naloge aktivnih i bivših klijenata kompanije Oracle kako bi pristupio prezentaciji Oracle Customer Connection namenjenoj za podršku klijentima i sa nje preuzimao sporna dokumenta. U tužbi se navodi i slučaj kada je upotrebom neimenovanog korisničkog naloga skidano po 1,800 dokumenata dnevno tokom četiri dana, dok primera radi prosečan klijent kompanije Oracle skida u proseku 20 dokumenata za podršku mesečno!
Oracle u tužbi ne navodi iznos obeštećenja koji traži ali od Suda traži da kompaniji SAP zabrani dalji pristup zaštićenim dokumentima kao i da naloži da se "ukradeni" dokumenti vrate. Predstavnici za javnost kompanije SAP nisu želeli da komentarišu navode tužbe pod izgovorom da je pravni zastupnici kompanije još uvek proučavaju.
Coca-cola zauvek! Pa ne baš ako pitate bolivijske farmere i uzgajivača koke čiji je list jedan od osnovnih sastojaka najpoznatije svetske marke. Njihovi predstavnici nedavno su javnosti i bolivijskoj parlamentarnoj ustavnoj komisiji preporučili da kompaniju iz Atlante i druge koji koku koriste u nazivu svojih proizvoda pozove da se "suzdrže od komercijalnog korišćenja imena svetog lista" te da Ujedinjene Nacije "dekriminalizuju" list koke. Coca-cola je već odgovorila na preporuku ponavljajući kako je njihov proizvod "najvredniji i najprepoznatljiviji brend na Svetu" te da je kao takav zaštićen i Zakonima Bolivije. Kompanija je ponovila da njihov proizvod ne sadrži kokain ali i ostala nema u odgovoru na pitanje da li se lišće koke koristi kao "začin" za njihov glavni proizvod.
Gorepomenuta preporuka je samo deo napora koji Bolivija čini od dolaska Eva Moralesa, nekadašnjeg uzgajivača koke, na mesto Predsednika države na promeni "javne slike" tradicionalnog proizvoda civilizacije sa planina Anda. Cilj Vlade Eva Moralesa je da ubedi Svet da "dekriminalizuje" trgovinu kokom i tako omogući Boliviji da poveća izvoz brojnih proizvoda od koke. Na taj način, misli Morales, i uzgajivači bi izgubili ekonomski interes da sarađuju sa narko kartelima. Trenutno, proizvodnja i prodaja koke su pod strogim nadzorom kako državne uprave tako i američke agencije za borbu protiv trgovine narkoticima koja finansira bolivijski program borbe protiv narko-mafije i žestoko se protivi liberalizaciji trgovine kokom.
List koke je u svom prirodnom obliku blagi stimulans i u Boliviji se koristi za proizvodnju čaja, brašna, rakija, čak i paste za zube. U Boliviji se čaj od koke pije umesto kafe a oni koji se bave zahtevnim fizičkim radom list koke žvaću kako bi "izgurali do kraja napornog dana". S' druge strane, list koke, industrijski prerađen u ilegalnim laboratorijama je osnovni sastojak kokaina po čemu je u svetu mnogo prepoznatiljiviji.
Nekada davno živela tri mala praseta, Duca, Buca i Vasa, u maloj kućici zajedno sa svojim roditeljima. Jednoga dana braća se dogovoriše - "Kuća naših roditelja je lepa ali mala, zato moramo zajedno da krenemo u svet i nađemo mesto na kome ćemo sebi sagraditi sopstvene kuće." Tri praseta se jednoga dana pozdraviše sa svojim roditeljima, spakovaše stvari i krenuše zajedno u Svet ... Braća su našla lepu hrastovu šumicu, odlučili da se tu nastane i krenuli da prave kolibu, brvnaru i "pravu" kuću od cigle - svako po sopstvenom nahođenju i stečenim radnim navikama. U priču se posle uključio i stari, zli "premda ne baš prepametni vuk" u želji da konzumira svu prasetinu u pomenutoj šumi ... Na kraju su tri brata, pre svega zahvaljujući najstarijem Vasi, "sredili" vuka a potom živeli srećno i dugovečno u lepoj, staroj, hrastovoj šumi ... (Vidiš Milutine da znam napamet!)
Ovo je potka priče Džejmsa Orčarda objavljene 1843. godine o tri mala praseta koja više od 150 godina u razičitim "izvođenjima" uspavljuje decu širom Sveta. Ovih dana priča o tri mala praseta izašla je iz domena dečije mašte i prešla u svet odraslih pre svega zbog pomodne pomame za "političkom korektnošću" i "multikulturalnošću".
Osnovna škola (uzrast dece od 7-11 godina) u okviru Honli parohije Engleske Crkve u gradu Hadersfildu pripremajući izvođenje mjuzikla "Tri Mala Praseta" po motivima knjige Roalda Dala odlučila se da slično Dalu "malo izmeni" original. Krenuli su od naslova - mali prasići postali su mali kučići - a zatim izmenili delove scenarija, posledično i glumačku podelu. Opravdanje za ovako "radikalnu preradu" kopije originala organizatori predstave našli su u nacionalnom sastavu učenika i roditelja, odnosno u njihovim religioznim opredeljenjima. Slično samom Hadersfildu, veliki broj dece koja pohađaju školu ili učestvuju u predstavi su po veroispovesti Muslimani pa su "neophodne prepravke" urađene kako bi se izbeglo potencijalno vređanje verskih osećanja publike. reagujući na ovu "dobronamernu preradu" Šeik Ibrahim Mogra, predstavnik Islamskog Saveta (Muslim Council of Britain), kaže da "većina Muslimana nema problema sa (pričom o) Tri Mala Praseta. Ta priča se već tradicionalno na isti način prepričava deci i ne vidim razloga da se to sada menja.", dodajući kako celu promenu doživljava kao bizarni pokušaj nametanja multikulturalnosti.
Prema Kuranu, Muslimanima je zabranjeno da jedu svinjetinu te da budu u bilo kakvom kontaktu sa ovom "prljavom" životinjom ali ne postoji zabrana da se o svinjama, pa ni prasićima, priča ili peva kako u "stvarnom" životu tako ni u bajkama. Ja lično i da hoću da budem "do kraja" politički korektan i multikulturalan ne mogu. Ne da mi Milutin koji priču zna napamat i spreman je da je svako veče pred spavanje sluša ponovo. U njegovom 4-ogodišnjem umu nema čak ni uslovno-posledične veze između sklonosti ka bajci o malim prasićima i strasti sa kojom svesno "ljušti" meso malih guda s' tanjira.
Premda ... kad malo bolje razmislim ... mogao bih da probam sa Snežanom i sedam malih patuljaka, pardon, sedam čika malog rasta ... mislim stvarno!
© Getty Images
U Srbiji kad želite da kupite piratsku robu renomiranih svetskih proizvođača već znate u koju prodavnicu ili na koju tezgu buvljaka da odete, želite originale i za njih znate adrese, samo je pitanje koliko su originalni osim po ceni. U tome je Srbija u "prednosti" nad zemljama Evropske Unije - ovde imate izbor - volj' vam kineski gusar, volj' vam tajlandski original.
Nemački carinici svake godine, negde u ovo vreme, održe konferenciju za štampu na kojoj javnosti prikažu rezultate svog rada u prethodnoj godini. U odnosu na 2005. zaplene robe "bolje od originala" na nemačkim granicama povećana je gotovo 5 puta i vredi 1,2 milijarde evra. I pored povećane produktivnosti nemačkih carinika šverc "lažnih" originala samo Nemačku privredu ošteti za 25 milijardi evra svake godine i u opasnost dovodi gotovo 70,000 radnih mesta, prema rečima Pira Štajnbruka, nemačkog Ministra finansija. Većina krivotvorene robe dolazi iz Kine, Tajlanda, Malezije i drugih istočno azijskih zemalja a glavno mesto za ulazak ove robe je najveća nemačka luka Hamburg. Pored "pirata" nemačka carina je zabeležila i duplo veći "ulov" opojnih droga - hašiša i kokaina - a zaplenjen je i veliki broj švercovanih životinja i biljaka, zaštićenih vrsta, što živih što mrtvih a što "oplemenjenih" u predmete za svakodnevnu upotrebu.
Na fotografiji je zaplenjena boca lekovitog vina od kobre koju su carinici predstavili novinarima uz desetine još neobičnijih zaplenjenih predmeta. Pitanje je samo jeli ova boca vina ušla u kvotu sa piratima ili sa drogama?
Ko zna kakav bi bio odnos Grka i Persijanaca prema bitci u Termopilskom klancu da su znali da će gotovo 2,500 godina kasnije njihov sukob doživeti reprizu, ovoga puta na globalnom nivou. Film 300, istorijski ep u režiji Zaka Snajdera snimljen po romanu Frenka Milera, obrađuje događaj iz 480. godine pre nove ere kada je 300 spartanskih ratnika, pod vođstvom kralja Leonide, 3 dana zadržavalo Persijsku silu Cara Kserksa od 100,000 boraca u klancu Termopili. Nepunih nedelju dana od svoje američke premijere film je već srušio rekord po ostvarenom prihodu tokom prvog vikenda prikazivanja ($71 milion). S' druge strane film svojim zapletom, u kome su Grci predstavljeni kao "dobri momci" a Persijanci kao "loši momci", izaziva negativne reakcije na drugoj (neočekivanoj) strani Sveta.
Džavad Šamkvadri, savetnik za kulturu iranskog Predsednika Ahamdinedžada, kaže kako je film "skrnavljenje istorije Irana i prepun uvreda za ovu drevnu civilizaciju, ali da su narod i kultura Irana dovoljno jaki da sve to izdrže", a film svrstava u proizvode "specijalnog rata" koji Zapad vodi protiv Teherana i iranskog naroda. Šamkvadri dodaje kako zna da su "Holivud i državni zvaničnici zaduženi za kulturu u SAD nakon iranske Islamske Revolucije pokrenuli niz studija kako bi proučili najbolji način napada na Iran" te da je film zasigurno "proizvod neke od tih studija."
U članku pod naslovom "Holivud objavio rat irancima", objavljenom u iranskom dnevniku Ayandeh-No (samo izdanje na persijskom farsi dijalektu o.a.), autor prenosi svoje utiske o filmu kao pokušaju da se "Svetu pokaže kako je narod Irana, danas predstavljen kao vodeća Osovina Zla u svetu, već dugo izvor nevolja, a da su moderni Iranci potomci glupih, ružnih i krvoločnih divljaka kako su u filmu predstvljeni Persijanci." Tri poslanika iranskog Parlamenta već su zahtevala od svog Ministarstva spoljnih poslova da izrazi javni protest povodom snimanja i prikazivanja ovog "anti-iranskog Holivudskog filma."
Nikoga ne bi trebalo da iznenadi ako prikazivanje filma 300 nakon ovakvih procena u Iranu bude zabranjeno. Pitanje je samo hoće li se i Iranu dogoditi "Kazahstanski scenario" jer nakon objavljivanja izveštaja o oduzimanju borat.kz domena Saši Baronu Koenu prodaja DVD izdanja njegovog filma Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan Kazahstancima na britanskom Amazonu doživela je pravi bum i zauzela prvo mesto!
Mogli ste i sami da pretpostavite da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju svoja ljudska prava u oba Sveta - realnom i fiktivnom. Da glumci i fiktivni likovi koje glume imaju ljudska prava i na Internetu to sumnjam da Vam je kad palo na pamet. Ne verujete - pogledajte godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u državama Sveta za 2006. godinu američkog Ministarstva spoljnih poslova posebno deo izveštaja koji se odnosi na Kazahstan.
U izveštaju se za Kazahstan tvrdi da je zemlja bez nezavisnog sudstva u kojoj se nekažnjeno ubijaju opozicioni političari, proganjanju novinari i nadziru ili bezrazložno hapse i muče svi oni koji se usude da kritikuju aktuelni režim. U poglavlju pod naslovom Internet slobode između ostalog pominje se i slučaj iz decembra 2005. godine kada je nacionalni registar .kz domena (pod kontrolom državne uprave) jednostavno, nakon 4 meseca postojanja, povukao domen www.borat.kz do tada u vlasništvu producentske kuće britanskog glumca Saše Barona Koena. Ukidanje prezentacije koja je korišćena za promociju televizijskog serijala u kome glumac tumači lik kazahstanskog TV novinara Borata Sagdijeva pojasnio je tada Nurlan Isin, predsednik nacionalnog registra, - "Učinili smo to kako više ne bi mogao da blati Kazahstan pod maskom .kz domena. Na drugim domenima može da radi šta hoće." Domen je stavljen "na čekanje" par dana nakon što je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Kazahstana zapretio podizanjem tužbe protiv britanskog glumca na šta je Saša Baron, poreklom Jevrejin, uzvratio Boratovom opaskom kako "U potpunosti podržava nameru svoje Vlade da tuži tog Jevrejina"
Pretnje tužbom ostale su prazno slovo na papiru, iliti reči u etru, a nakon velikog uspeha filma "Borat ide u Ameriku" (Borat: Cultural Learnings of America for Make Benefit Glorious Nation of Kazakhstan) zvanični Kazahstan je donekle promenio svoj odnos prema popularnom komičaru. Čak je i Predsednik Nazarbajev prilikom susreta sa britanskim premijerom Tonijem Blerom morao da se izvini "Boratu" u ime svoje države i prizna kako su kasno "ukačili štos". I pored izvinjenja i donekle promenjene klime prema "Boratovom" delovanju domen www.borat.kz je i dalje "na čekanju" a zvanični WHOIS servis kazahstankog nacionalnog registra domena još uvek sadrži podatke o prvobitnom i jedinom vlasniku kao i napomene o načinu i datumu povlačenja domena sa mreže.
CNN Money donosi sopstveni izbor od 101 najglupljeg poslovnog poduhvata u 2006. godini. Na listi "dobitnika" su kako velike kompanije, poput Wall-Mart-a i General Motors-a, tako i države.
Naime u želji da popravi utisak o sopstvenoj zemlji kao zaostaloj nacionalna banka Kazakhstana "uspela" je da pogrešno ispiše reč "banka" na novoštampanim novčanicama od 2 i 5,000 tenga.
