U etnologiju te ljubim

U Vrnjačkoj banji sam na 4-odnevnom "poslovnom" seminaru o trošku firme pa ovaj post ide preko maila. Elem, osoblje kafane "Etno kuća" kod pijace našlo se u čudu kad im je u "objekat" na mrtvi (ne pobusani) ponedeljak banulo 20-ak nenadanih gostiju. Ajde što se osoblje teška srca oprostilo od "večernjeg mira" nego su i gosti razmaženi - jebiga strana firma - radi se al' standard. Uglavnom već sat i pol čekam da stigne mezence i "malo posne piletine" sa roštilja, pije se druga tura na prazan stomak, kolega obećava kako "za 10 minuta odlazi na pljeskavicu" ... srećom digoše se muzikanti da zasviraju malo ...

Nego to je atmosfera, dugački uvod za ovaj članak, a povod je ko i šta se sve u Srbiji diči oznakom "Etno". Hoću reći etnologija je ipak nauka a ne "žurnalistička svaštara". Ne ide da se ćilim za patos ili pokrivku "tura" na astal ili da se na isti poturaju dalekoistočne mirišljave sveće. O etnološkom šarenilu zidova ne želim ni da trošim reči - tu fale samo predmeti koji nisu mogli da se "upasuju". A tek "etno karaoke" računar ... Mislim se, možda je vreme da brendiramo i zaštitimo srpski "Etno"?